Malo, malo, pa se u medijima pojave priče o klincima sa retkim bolestima za čije lečenje valja skupiti nekoliko desetaka tisuća evara. Nekad to nisu klinci, a nekad i iznos pređe u stotine tisuća, ali jasno je o čemu pričam, da sad ne cepidlačimo. E, kontam da je to vrh ledenog brega i da za svaki slučaj koji se provuče kroz društvene mreže, papirne i ostale medije, dođe bar deset „tihih“ nesrećnika koji iz različitih razloga ne odjeknu u javnosti. Npr, nisu mladi i lepi ili nemaju strica urednika ili tetku blogerku. Ovde izuzimam domaće lovatore ili one koji imaju nekog u Švajcarskoj. Pričam o nekom našem proseku koji je uvek ispod proseka.
Mi u Jelašnici živimo iznad Proseka
