Mnogi od nas isto kao u Đoletovoj pesmi imaju hroničnu upalu zgloba, kao uspomenu na vojničke dane. Ja kao pravi baksuz sam u vojsku otišao sa hroničnom upalom zgloba.
Svi mi imamo po neku uspomenu iz vojske. Prsluk, džemper, čarape (one debele dokolenice), kapu, oznaku za kapu ili gaće. Da gaće! Bokserice, one grube koje te svakim korakom podsete da si muško. Sve te materijalne stvari dođu i prođu. Zaglave se negde po budžacima, izgube se u selidbi ili ih prosto moljci pojedu od stajanja u ormanu. Bitnije od tih materijalnih stvari su uspomene. Toga bar svi imamo i više nego dovoljno. Vremenom ih se sve manje i manje sećamo, ali će uvek biti tu sa nama. Usput jedan savet za žene. Ni u kom slučaju ne pokrećite temu vojske ako ste u društvu više muškaraca. O toj temi mogu pričati danima. Наставите са читањем
