Hocu da budem kao Zdravko Čolić (Jesen u mom kraju)

Eto,
s’ proleća nam je stiglo leto, a posle leta eto je i jesen. Kao što svake godine dođe, došlo je i ove godine.
Lišće se zažutelo. Plodovi rodili. I sve je nekako puno boja.
Ma jebalo vas bre i lišće i plodovi i boje i jesen. Sve je nekako šugavo i sivo. Malo-malo, pa padne kiša. Blata na sve strane. Ako idem pešaka, iskaljam se k’o svinja. Ako idem kolima, onda kola usvinjim, a usput se i ja iskaljam k’o svinja. Vetar se razduvao. Ne zna ni on sam gde bije. Čas severac, čas košava, čas jugo. Otkud jugo u podunavlju, ne’am pojma. Ali duva, majku mu. I rekao bih da je sve to namerno. Duva samo da bi ono požutelo lišće sa početka priče bacilo meni na auto. Još kiša padne, pa sve to zalepi. Maskiran auto, k’o da sam u rat krenuo sa njime.Smederevska Jesen - Hocu da budem kao Zdravko Čolić

Ali nije samo to jesen. Imamo i mi našu jesen. Smederevsku jesen. Ekonomsko, kulturno, umetničko, političko, prevarantsko, vašarska manifestacija. Nekada je to bila manifestacija u čast vina. Što bi oni propali Grci rekli: „In vino veritas“ (kulturološki su Rimljani bili loša kopija Grka). In vino veritas - Hocu da budem kao Zdravko ČolićBrate, manifestacija gde odeš pa se k’o čovek napiješ jeftinog vina. Posle se provozaš ringišpilom, da ti se jos malo zamanta u glavi. Posle imas izgovor: nije od vina, to je od ringišpila. Spoznaš istinu. Ma kakva god ona bila. A uglavnom nije dobra, čim si morao da se napiješ da je spoznaš.

Ovih godina to više nije tako. Vina ima u malim količinama. Jeste dobro, ali je skupo. Previše para treba za spoznaju istine.
Ali zato ima koncerata. I to džabe. Na trgu. Dovedu nam gradonačelnik ili gradonačelnica (zavisi kako smo u mogućnosti) raznorazne domaće etradne drekavce da nam pevaju. Pa onda na manifestaciji posvećenoj vinu, ti piješ pivo i slušaš kako ovi krešte sa bine.

I ove godine bili Miroslav, Zorica i Čola.

MiroslavMiroslav Ilic - Hocu da budem kao Zdravko Čolić
Miroslav onako standardan. Bio je i ranije, pa sad to nije ništa exkluzivno. Neću da pominjem sad „Zavoleh devojku iz grada“ (pošto sam ja već iz grada, u mojoj verziji je to: zavoleh devojku iz zgrade), ili „Još te nešto čini izuzetnom“. Previše su mi ljubavne. A ovo je ipak moj text, a ne američki film, pa da mora u pozadini da se provlači neka ljubavna priča. Zna se zašto smo svi mi išli njega da slušamo. Jedna jedina prava njegova pesma, a to je „Nije život jedna žena“. Bez obzira na jednoznačan naslov, ipak je široko primenjiva. Nije život jedna sarma. Nije život jedna rakija. Jedno pivo, jedna šunka, jedna palačinka nutela-plazma… Nešto kao univerzalna izreka, kad konzumiraš nešto (šta god to bilo), i alav si pa bi još, a nećeš da te grize savest, ili nećeš da drugi to primete.
Zorica - Hocu da budem kao Zdravko Čolić

Zorica
Zorica je naše dete. Nije pravo dete, nego se to tako kaže. Iz našeg kraja. Domaća. Ali padala kiša, pa niko nije ni bio. Mislim, bilo je ljudi, ali ja nisam bio, pa mu to onda dođe ko da niko nije ni bio.

Zdravko Čolić - Hocu da budem kao Zdravko Čolić


Čola

Na Čoli bilo super.
Nisam baš neki fan, ali sve je bilo perfektno. I muzika i ozvučenje i on. Skupilo se pola Požarevca, Velike Plane i Smederevske Palanke. Naravno, i celo Smederevo. Došli ljudi da gledaju Čolu kad je već džabe. I biber je sladak kad je džabe. Sa one druge (BG) strane nisam video koliko je bilo ljudi. Ali bilo je dosta BG tablica. Znači najverovatnije i pola Grocke i Mladenovca.
Nije bilo kiše. Malo hladno kad si izvan gužve i mase, ali nije bilo kiše. Od padavina, samo žene koje su padale u trans.

Kaže drugar pre nego što smo stigli:
– I Čola omatoreo. Gledao sam ga na TV-u skoro. Mnogo smara kad priča. Nije bio takav.
Rekoh:
– Može on da smara kolko ‘oće ali se žeMske i dalje lože na njega.
– Ma jok. Čini ti se.
Kada smo stigli i pomešali se u masi, videsmo par desetina žena (toliki nam je bio vidokrug), raznih uzrasta kako padaju u trans. Bilo je čak i grupnog padanja u trans. Njih 5-6 u grupi koja vrišti i zna čak i reči pesama za koje ja nisam znao ni da postoje.
Posle nekog vremena odlučismo da malo obiđemo i sa druge strane bine. Da vidimo kako je tamo stanje. Po mogućstvu kad smo već izvan mase da obiđemo i neki wc. Ok, ok, išli smo prvenstveno zbog wc-a. Stiglo nas pivo. Ali to nije ni bitno. Onako lepše zvuči.
Kad smo se malo izvukli iz gužve, kaže taj drugar:
– Bio si ti u pravu.
– Pa lepo ti ja kažem. Može on da smara koliko hoće, ali se žene i dalje lože na njega. Čola je Čola. Gaće same spadaju. Mi možemo samo da mu zavidimo.

Slike uzete sa:
hellomagazin.rs
novosti.rs
semendria.com
prva.rs

Ostalo:

Comments

comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *