Uspomena na vojničke dane

Mnogi od nas isto kao u Đoletovoj pesmi imaju hroničnu upalu zgloba, kao uspomenu na vojničke dane. Ja kao pravi baksuz sam u vojsku otišao sa hroničnom upalom zgloba.

Svi mi imamo po neku uspomenu iz vojske. Prsluk, džemper, čarape (one debele dokolenice), kapu, oznaku za kapu ili gaće. Da gaće! Bokserice, one grube koje te  svakim korakom podsete da si muško. Sve te materijalne stvari dođu i prođu. Zaglave se negde po budžacima, izgube se u selidbi ili ih prosto moljci pojedu od stajanja u ormanu. Bitnije od tih materijalnih stvari su uspomene. Toga bar svi imamo i više nego dovoljno. Vremenom ih se sve manje i manje sećamo, ali će uvek biti tu sa nama. Usput jedan savet za žene. Ni u kom slučaju ne pokrećite temu vojske ako ste u društvu više muškaraca. O toj temi mogu pričati danima. Наставите са читањем

Prijateljstvo u rikverc

Prijateljstvo je teško objasniti, lako shvatiti a opasno prihvatiti.

Ovo mi je prvi post na ovom blogu pa ću, u to ime, podeliti sa vama
tri najveće istine o prijateljstvu:

  1. Nema čoveka koji je podelio svoju radost s prijateljem a da se nije još više radovao.
  2. Nema čoveka koji je podelio svoju tugu s prijateljem a da nije manje tugovao.
  3. Nema čoveka koji je podelio svoj posao sa prijateljem a da se nije manje umorio.

Наставите са читањем

Moja najbolja drugarica Z L O

Mislim da sve religije sveta imaju svoje zlo biće. Neke religije ga personifikuju sa nekom realnom životinjom, neke sa izmišljenom a neke sa mitskim bićem. Za njega postoje razna imena: đavo, demon, satana, lucifer, pali anđeo, šejtan… Ja ga zovem jednostavno terminom koji ga svuda indetifikuje, a to je Z L O. Наставите са читањем